Малени прваци
Малени смо ђаци,
весели школарци,
раздрагани
прваци
ко на грани
врапци.
Нико да нас дира
не сме,
док заједно
пишемо песме.
Волимо игру,
песму и шалу
и да насмејемо дечицу
малу.
Редовно учимо ми
и много се
волимо сви.
Ми смо мали
прваци
и волимо што смо
ђаци.
мај, 2017.
песма написана
на часу лепог писања
ученици првог
разреда
Дарко, Лука, Ирена,
Адам и Ирина
Другаци
Другаци смо
сада, велики ми,
због чега смо срећни
и поносни.
У нашем разреду
смо нас тројица,
вредни смо као
да нас је
двадесет
двојица.
Учимо, радимо,
пишемо, сликамо,
за савет волимо
да питамо.
Учитељица исто
воли тројицу
и задовољно ми
идемо
у
школицу.
јун, 2017.
Лука, Ђорђе и
Никола
Моја мама
Моја мама је
најбоља мама.
Због тога не
желим да буде сама.
Не желим бригу
на њеном лицу.
Не желим страх у
њеном срцу.
Она ми сваког
дана љубав пружи.
Она се са мном
најлепше дружи.
Она ме
најнежније љуби и мази.
Илија Сретеновић
Мој тата
Мој тата је
један
снажан
бркајлија.
Рад и поштење су
његова амајлија.
Свему томе учи
и сестру и мене
и да нико с
правог пута
не теба да
скрене.
Кад порастем
каже:
„ Мораш човек
бити! ”
И да све што
добијем,
морам заслужити.
Од његових
прича,
пуна ми је
глава,
ал′ на све то
кажем:
„ Ћале, ти си
страва! ”
Јанко Варагић
Школа
Школа је заиста
дивно место,
где се деца и
играју често.
Школа је добра
за све ђаке,
а најважнија за
мале прваке.
И они су почели
да уче
и са читањем да
се муче.
Учитељице децу
воле,
досадно је без
школе.
Ирена Славковић
Нема коментара:
Постави коментар