петак, 19. јануар 2018.

Будући песници из Ртију

Малени прваци

Малени смо ђаци,
весели школарци,
раздрагани прваци
ко на грани врапци.

Нико да нас дира не сме,
док заједно пишемо песме.
Волимо игру, песму и шалу
и да насмејемо дечицу малу.

Редовно учимо ми
и много се волимо сви.
Ми смо мали прваци
и волимо што смо ђаци.
мај, 2017.
песма написана на часу лепог писања
ученици првог разреда


Дарко, Лука, Ирена, Адам и Ирина

Другаци

Другаци смо сада, велики ми,
због чега смо срећни
и поносни.

У нашем разреду смо нас тројица,
вредни смо као да нас је
двадесет двојица.

Учимо, радимо, пишемо, сликамо,
за савет волимо
да питамо.

Учитељица исто воли тројицу
и задовољно ми идемо
                                                  у школицу.                                  

јун, 2017.
Лука, Ђорђе и Никола



Моја мама

Моја мама је најбоља мама.
Због тога не желим да буде сама.
Не желим бригу на њеном лицу.
Не желим страх у њеном срцу.
Она ми сваког дана љубав пружи.
Она се са мном најлепше дружи.
Она ме најнежније љуби и мази.
Мама ме најбоље на свету пази.

Илија Сретеновић








Мој тата

Мој тата је један
снажан бркајлија.
Рад и поштење су
његова амајлија.

Свему  томе учи
и сестру и мене
и да нико с правог пута
не теба да скрене.

Кад порастем каже:
„ Мораш човек бити! ”
И да све што добијем,
морам заслужити.

Од његових прича,
пуна ми је глава,
ал′ на све то кажем:
„ Ћале, ти си страва! ”
Јанко Варагић

Школа

Школа је заиста дивно место,
где се деца и играју често.

Школа је добра за све ђаке,
а најважнија за мале прваке.

И они су почели да уче
и са читањем да се муче.

Учитељице децу воле,
досадно је без школе.

Ирена Славковић

Нема коментара:

Постави коментар