СТИГЛА ЈЕ ЈЕСЕН У МОЈ КРАЈ
Јесен долази,а лето одлази.
Почела је јесен рана,
а лишће већ пада са грана.
Људи су стално у журби,
сваки час неки трактор затруби.
Јака киша још није пала,
него увек кад су облаци тмурни
падне нека сићушна и мала.
Чује се бука разних алата
тестера,секира и лопата.
Јесени ти си као неко злато
ја те волим зато.
Вељко Марковић 4.-2
СТИГЛА ЈЕ ЈЕСЕН У МОЈ КРАЈ
Пробудило ме је прохладно октобарско јутро.
Цвркут птица се све мање чује.Веверица сакупља
све опале лешнике и орахе.Дрвеће се окитило црвеним,жутим и зеленим минђушицама.Цветићи
тужно погнуте главе чекају први мраз.Винова лоза се окитила љубичастим
плодовима.Са свих страна чују се звуци моторних тестера.Мама и бака праве ајвар
чији мирис допире и до последње собе.Људи купе кромпир,беру јабуке и
крушке.Тата сече дрва на комаде.Деца крећу у школу са ранчевима пуним нових књига.Док идем у школу
завеса од магле ми не допушта да гледам у даљину.У бродовима тмурних облака
вози се јесења киша.Благи поветарац односи опало лишће.
Најлепше годишње доба је јесен.
Ема Мунитлак 4.-2
СТРАШНО САМ СЕ УПЛАШИЛА
Једне године моја породица је решила да
Васкршње празнике проведемо на Дрини.
У
априлу месецу је право пролећно време,топло и сунчано.Моја сестра Ружа и ја смо
се по цео дан играле,пецале рибу и купале у базену.Тог дана се нико није надао
да ће се време променити.Почела је киша,јак пљусак,ветар све јаче да
дува,таласи су постајали све већи.У том тренутку Ружа се налазила на броду са
дедом.Мотор им је изненада отказао и Дрина почиње да их носи.Када сам то видела
са обале страшно сам се уплашила.Почела сам да плачем,срце ми је лупало све
јаче и јаче.Моји родитељи нису могли ништа,осим да позову обалску стражу.Река
их немилосрдно носи све даље од нас.Мислила сам да их више никада нећу видети,а
и они су сигурно били уплашени.Али одједном десило се чудо,деда је успео да
покрене брод пре доласка до бране.
Када
сам их видела да се враћају у мени се пробудило осећање среће и радости.
Викторија Ристић 4.-2
Нема коментара:
Постави коментар